Горячие точки

Погибшие иностранные добровольцы в войне за Сербию с 1991 по 1999 год

Январь 16
15:22 2013

Погибшие иностранные добровольцы в войне за Сербию с 1991 по 1999 год


Погинули добровољци-странци у Отаџбинском рату Српства од 1991 – 1999 године


Публикуем списки и краткие биографии иностранных добровольцев (восновном это русские) погибших за Сербию в Балканских войнах 1991-1999 годов. Списки и биографии составлены ветераном тех войн Олегом Валецким. Редакция: ИА «Русские Новости».








Русские добровольцы в марте 1993 года на позициях на горе Заглавак под Горажде с ручным противотанковым гранатометом М-79 югославского производства

Русские добровольцы в марте 1993 года на позициях на горе Заглавак под Горажде с ручным противотанковым гранатометом М-79 югославского производства.


Александров Александар
Рођен 1961 г. у Санкт-Петербургу. Ожењен и имао сина.Завршио Војну академију (Вишу командну школу копнене војске) у ленинграду у 1982 године. Службовао у Туркменији до 1988 године, после чега напустио војску у чину поручника (старшиј лејтенант). Радио као инженер у Војно-машинском институту (Војно-механички институт), гдје је паралелно студирао и завршио га 1991 године, након чега почап припремати докторат. Атаман Невской козачке станице у Питербургу: ветеран ратова у Придњестровљу и Абхазије. У Републици Српској од краја 1992. г.
Командир руског добровољачког одреда који ратовао  код Скелана у Скеланском батаљону Дринског корпуса ВРС.Са одредом учествовао у одбране Скелана у току извлачења српских цивила током напада непријатељских снага из Сребренице.Био је рањен.Послије са одредом прешао у рејон села Хреша код Српског Сарајево у састав Првој Романијској бригади.
Погинуо 21.05.1993. г. у рејону Борија од експлозије мине током извиђачке акције. Сахрањен на гробљу с. Хреша у Српском Сарајево.
Александров Александар
Родился в 1961 году в Петербурге (Россия). Был женат и имел сына. Окончил Ленинградское высшее общевойсковое командное училище имени С.М.Кирова в 1982 году. Служил в Туркменском Военном Округе до 1988 года. Ушел  в отставку в звании старшего лейтенанта. С 1988 года работал старшим инженером в Ленинградском Военно-Механическом Институте. Получил второе высшее образование, закончив этот институт в 1991 году. Продолжая работать научным сотрудником и преподавать в институте, поступил в аспирантуру. Атаман Невской казачей станицы в Санкт-Питербурге: ветеран Приднестровья и Абхазии. Командир русского интервентного отряда, воевавшего сначала под Скелани в Скеланьском батальоне Дринского корпуса ВРС. С отрядом участвовал в обороне Скелани в ходе эвакуации сербских гражданских лиц в ходе нападения неприятельских сил из Сребреницы. Был ранен. Затем с отрядом перешел в район села Хреш в состав Первой Романийской бригады.
Погиб 21.05.1993 г в районе Бория — подорвался на мине во время проведения разведки. Похоронен на кладбище села Хреш в Сербском Сараево.
 
Андријан Дима
Рођен у Румунији. Служио у специјалним јединицама службе државне безбедности Румуније. Од 1993. г. ратовао у Српској Крајини (између осталог у центру “капетана Драгана” заједно са групом козака). У Републици Српској од краја 1994. г. ратовао у саставу у извиђачко-диверсантском одреду «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Учествовао у акцијама одреда “Бјели вукови”,једног од најпознатог на ратиште Сарајевско-Романијског корпуса  у 1995 године у току непријатељских офанзива на српске положаје код Трново и на планинама Трескавице и Бјелашнице као и у акцијама широм Сарајевско-Романијске регије. Погинуо у борби на планинском масиву Трескавица-Сарајевско 03.05.1995. г. Сахрањен на гробљу Пала.
Андриан Дима
Родился в Румынии. Служил в силах спецназначения государственной безопасности Румынии С 1993 г. воевал в Сербской Крайне (в том числе проходил обучение  центре «капитана Драгана» вместе с группой казаков). В Республике Сербской с конца 1994 года воевал в разведывательно-диверсионном отряде «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Участвовал в операциях отряда «Белые волки» одного из самых известных подразделений на фронте Сараевско-Романийского корпуса в 1995 году в ходе неприятельских нападений на сербские позиции под Тырново и на горных массивах Трескавице и Белашнице как и в операциях по всему Сараевско-Романийского региона. Погиб в бою на горном массиве Трескавица 03.05.1995 г. Похоронен на кладбище города Пале.
 
Анисимов Валериј
Рођен 1956. г. у Санкт-Петербургу. Погинуо као припадник  ВРС у 1995. г. Посмртни остаци допремљени у Русију.
Анисимов Валерий
Родился в 1956 году в Петербурге. Погиб в составе ВРС в 1995 г. Перезахоронен в России. 
 







Русские добровольцы в македонском подразделении специального назначения.

Астапенков Анатолиј (Сергеј)
Рођен у граду Перм(Русија) 17 новембра 1968 г. У Совјетској Армији служио у морнаричкој пешадији. Ожењен, имао сина. У Републици Српској од фебруара 1993 г. Ратовао у саставу јуришног одреда код Власенице (Источна Босна),као и у добровољачком одреду козачког атамана Александрова који ратовао прво код Скелана у Скеланском батаљону ВРС.
Ратовао у саставу Другог руског добровољачког одреда који дјеловао као дио Подграбског батаљона Прве Романијске бригаде на подрћу Праче код Пала. Са њим је учествовао извиђачко-диверсантских акцијах на непријатељској територији.
Дошао је у новембру 1993 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексић на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево. Учествовао у одбране српске Грбавице у Сарајево од напада непријатељских снага.
У саставу одреда учествовао у борбеним операцијама по пробоју непријатељских линија код Црне рјеки и Олово и на Златиште.
Јуначки је погинуо је у пробоју непријатељских ровова код хотела „Осмица“ на положају Златиште код Сарајево 24 јануара 1994 г.  Сахрањен на војничком гробљу у селу Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Астапенков Анатолий Сергеевич
Родился 17 ноября 1968 г. в городе Пермь (Россия). Воинскую службу проходил в частях морской пехоты ВМФ СССР. Был женат и имел сына. В Республики Сербской с февраля 1993 г. Воевал в сербском штурмовом отряде под Власеницей, русском добровольческом отряде казачьего атамана Александрова под Скелани в Скеланьском батальоне Дринского корпуса ВРС.
Воевал в составе Второго русского добровольческого отряда находившегося в составе Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады и был дислоцирован в селе Праче под Пале. В составе отряда участвовал в разведывательно-диверсионных операциях на территории противника.
В ноябре 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево.
Участвовал в обороне сербской Гырбовицы в Сараево от нападений противника.
В составе отряда участвовал в боевых операциях по прорыву неприятельских линий обороны у Цырной реки, под Олово и в районе Златишта.
Геройски погиб в прорыве неприятельских траншей у отеля «Осьмица» в районе Златишта под Сараево 24-го января 1994 года.
Похоронен на военном кладбище Дони Милевичи в Сербском Сараево.
 
Баталин Сергеј (Јулиј)
Рођен 14 септембра 1961 г. у Москви (Русија). По струци лекар. Ожењен и имао кћерку. У Републици Српској од децембра 1992 г. Ратовао као војни доктор у саставу Козачког одреда који дјеловао у суставу интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС.Учествовао  у контрнападу одреда козака на непријатељски снаге који су напали град Руде.У току борби за село Твртковићи од експлозије противпешадијске мине изгубио стопало. Умро у јесен 1993. г. у Вишеграду (Република Српска). Сахрањен на гробљу Црнућа у Вишеграду (Република Српска).
Баталин Сергей Юльевич
Родился 14 сентября 1961 года в городе Москва (Россия). Доктор по образованию. Был женат и имел дочь. В Республике Сербской с декабря 1992 г. Служил военным доктором в казачьем отряде который действовал в составе интервентной роты Вишеградской бригады Дринского корпуса ВРС. Участвовал в контрнападении отряда казаков на неприятельские силы напавшие на город Руды. В ходе боя за село Твыртковичи подорвался на противопехотной мине, потеряв стопу. Умер осенью 1993 г в Вишеграде в Республики Сербской. Похоронен на кладбище Цырнуча в г. Вишеград (Република Српска).
 
Богословски Константин (Михаил)
Рођен 4 фебруара 1973 г. на Памиру (Таџикистан). Живео у Москви (Русија). У Републици Српској од краја марта 1993 г. Ратовао је у одреду руских добровољаца у саставу интервентног вода Горажданске бригаде Дринског корпуса ВРС који је био ангажован на правцу Горажде. Јуначки погинуо 12 априла 1993 г. током одбране положаја на брдо Заглавак од надмочних снага непријатеља, као митраљезац Сахрањен на  војничком гробљу код цркве у Вишеграду.

Богословский Константин Михайлович
Родился 4 февраля 1973 г. на Памире в Таджикистане. Жил в городе Москва (Россия). В Республике Сербской с конца марта 1993 г. Воевал в составе отряда русских добровольцев в интервентном взводе Горажданской бригады Дринского корпуса ВРС действовавшего на направлении Горажды.
Геройски погиб 12 апреля 1993 г. в ходе обороны от превосходящих сил противника позиций на гору Заглавак в составе пулеметного расчета. Похоронен на военном кладбище при церкви г. Вишеград. 
 








Русский доброволец Олег Бондарец из Киева с ручным противотанковым гранатометом М-57 югославского производства в Сараево. Погиб в Сараево 20-го ноября 1995 года на улице Озренской в составе Второго батальона 1-ой Сараевской бригады

Русский доброволец Олег Бондарец из Киева с ручным противотанковым гранатометом М-57 югославского производства в Сараево. Погиб в Сараево 20-го ноября 1995 года на улице Озренской в составе Второго батальона 1-ой Сараевской бригады.


Бондарец Олег (Дмитриј)
Рођен 4. априла 1969. г. у Кијеву (Украјина).
У Републици Српској од прољећа 1995. године. Учествовао у одбране Сарајево у саставу Првог батаљона на подруће Добриње и Другог батаљона на подруће улице Озренска у саставу Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Ратовао у извићачко-диверсантском одреду «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС Погинуо у Сарајево  20. новембра 1995. г. у саставу Другог батаљона Прве сарајевске бригаде.Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Бондарец Олег Дмитриевич
Родился в 1969 в г. Киеве (Украина). В Республике Сербской с весны 1995 года. Участвовал в обороне Сербского Сараево в составе Первого батальона в районе Добрыни и Второго батальона в районе улицы Озренская в составе 1-ой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Воевал в разведывательно-диверсионном отряде «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Погиб в Сараево 20-го ноября 1995 года на улице Озренской в составе Второго батальона 1-ой Сараевской бригады. Похоронен на военном кладбище Дони Милевичи в Сербском Сараево.
 
Бочкарјов Александар (Јуриј)
Рођен 6. априла 1971. г. у граду Воронјеж (Русија). У Републику Српску Српско-стигао у децембру 1993 у Противоклопну чету Трећег пешадијског баталјона Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса,гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као дио интервентног одреда капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (подруче звано Јеврејско гробље у Сарајево).
Дошао је у децембру 1993 године  у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса), гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево. Учествовао у одбране српске Грбавице у Сарајево од напада непријатељских снага.
Погинуо 10 фебруара 1994 г. од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу у Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Бочкарёв Александр Юрьевич
Родился 6 апреля 1971 года в Воронеже (Россия). В декабре 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд как интервентный взвод капитана Алексича, дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево.
Участвовал в обороне сербской Гырбовицы в Сараево от нападений противника.
 Погиб 10 февраля 1994 года от огня снайпера. Похоронен в Сараево на военном кладбище Дони Милевичи в Сербском Сараево.
 
Булах Виктор
Погинуо је као добровољац Војске Југославији у 1999. г. на граници са Албанијом. Посмртни остаци пренети у Русију и поново сахрањени. Његова погибија описана у књизи А. Дрецуна “Косметска легенда”.
Булах Виктор.
Погиб как доброволец Армии Югославии в 1999 году на границе с Албанией. Перезахоронен в России. Его смерть описанна в книге А.Дрецуна «Косовская легенда».
 
Биков Валериј
Рођен 1962. г. у Санкт-Петербургу гдје је и живео.Завршио Вбие војно-политичку академију у граду Кургану. Официр Советске армији у чину поручника (старшиј лејтенант). Био је ожењен. У Републици Српској од краја октобра 1992. г. када је дошао у саставу Другог руског добровољачког одреда који био укључен у састав интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС. Био је рањаван.
Ратовао у саставу Другог руског добровољачког одреда који дјеловао као дио Подграбског батаљона Прве Романијске бригаде на подрћу Праче код Пала.
У октобру 1993 стигао је у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево.
Учествовао у одбране српске Грбавице од напада непријателских снага. Завршио тенковску школу у Бања Луци и добио је чин поручника ВРС. Погинуо августа 1995. г. у рејону Добриња у саставу Првог батаљона Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Сахрањен на војничком гробљу селу Доњи Милевићи  у Српском Сарајево.
Быков Валерий
Родился в 1962 году в Петербурге (Россия), где и жил. Закончил КВВПАУ — Курганское Высшее Военное политическое авиационное училище. Старший лейтенант Советской армии. Был женат. В Республике Сербской с  конца октября 1992 года когда прибыл в составе Второго русского добровольческого отряда включенного в состав интервентной роты Вишеградской бригады Дринского корпуса ВРС. Был ранен.
Воевал в составе Второго русского добровольческого отряда (2 РДО) находившегося в составе Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады и был дислоцирован в селе Праче под Пале.
В октябре 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево. Участвовал в обороне сербской Гырбовицы.
Закончил танковую школу в Баня-Луке и получил звание поручника (старшего лейтенанта) ВРС. Погиб в августе 1995 г. в районе Добрыни в Сараево в составе Первого батальона 1-ой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Похоронен на военном кладбище Дони Милевичи в Сербском Сараево.
 
 
Гаврилин Валериј (Дмитриј)
Рођен 1963 године у Гродну (Белорусија).У последње време живео у Санкт-Петербургу, где  је и завршио факултет. Ратовао је у Придњестровљу. У Републици Српској од краја октобра 1992. г. када је дошао у саставу Другог руског добровољачког одреда који био укључен у састав интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС.
Дошао је у јуну 1993 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево.
Учествовао у операцији «Орловац» по заузимању Трново у јулу 1993.Био је рањаван. Учествовао у одбране српске Грбавице од напада непријатељских снага. Био је рањаван.
Учествовао у диверсантској акцији Трећег рускoг добровољачког одреда по упаду и миниранју дјела фабрики за производњу муниције «Победа» у Горажде у априлу 1994 године.
Краће време је био у бригади “Пантери” ВРС. Био међу најпознатијим добровољцима. Погинуо 5. априла 1995. г. на Грбавици у Сарајево у саставу противоклопне чете Славко Алексића. Сахрањен на војничком гробљу у селу Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Гаврилин Валерий Дмитриевич
Родился в 1963 году в городе Гродно (Белоруссия). В последнее время жил в Санкт-Питербурге (Россия), где плучил высшее образование. Воевал в Приднестровье.
В Республике Сербской с  конца октября 1992 года когда прибыл в составе Второго русского добровольческого отряда включенного в состав интервентной роты Вишеградской бригады Дринского корпуса ВРС.
В июне 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича(Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево. Участвовал в операции Главного штаба ВРС «Орловац» по захвату Тырново в июле 1993 года. Участвовал в обороне сербской Гырбовицы от нападений сил противника. Был ранен.
Принимал участие в диверсантской операции Третьего русского добровольческого отряда по подрыву одного из цехов фабрики по производству боеприпасов «Победа» в Горажде в апреле 1994 года.
Некоторое время был в составе бригады «Пантеры» ВРС. Был одним из самых известных добровольцев.
Погиб 5-го апреля 1995 года в составе противотанковой роты Славко Алексича на Гырбавице. Похоронен на военном кладбище Доньи Милевичи в Сербском Сараево.
 
Ганијевски Василиј (Виктор)
Рођен 16. јануара 1960. г. у граду Кримск (Краснодарски крај-Русија). У последње време живео у граду Саратову, активно учествовао у Саратовској козачкој организацији.Козак. У Републици Српској од децембра 1993. г. у саставу Козачког одреда који дјеловао у суставу интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС.Учествовао у контрнападу одреда козака на непријатељске снаге који су напали град Руде. Погинуо 12. јануара 1993. г. у селу Твртковићи током операције одреда козака у пробоју непријатељске одбране. Сахрањен на војничком гробљу код цркве у Вишеграду.
Ганиевский Василий Викторович
Родился 16 января 1960 года в городе Крымск Краснодарского края (Россия). В последнее время жил в городе Саратов (Россия), где участвовал в деятельности казачьих организаций. Казак. В Республике Сербской с декабря 1992 г. Участвовал в контрнападении отряда казаков на неприятельские силы напавшие на город Руды. Погиб 12-го января 1993 года в селе Твыртковичи в ходе операции казачьего отряда по прорыву неприятельской обороны. Похоронен на военном кладбище при церкви города Вишеград.
 
Гешатов Виктор
У Републици Српској од прољећа 1993. године. Учествовао у одбране Српског Сарајево на подрућу улице Озренска у саставу Другог батаљона Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Погинуо је у саставу ВРС у 1994 године.
Гешатов Виктор
В Республике Сербской с весны 1993 года. Участвовал в обороне Сербского Сараево в районе улицы Озренская составе Второго батальона Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Погиб в составе ВРС в 1994 году.
 
Десјатов Виктор (Аркадиј)
Рођен 12. априла 1955. Године у Јекатеринбургу(Русија). Питомац дечјег дома. Учествовао у раду Козачке организације уралских козака. Козак. Ожењен и имао је сина. Ратовао у Придњестровљу. У последње време живео у граду Јекатеринбургу. У Републици Српској од марта 1993. г.када је дошао је са одредом козака у саставу интервентног вод Горажданске бригаде Дринског корпуса ВРС-У току борбених дејстава је био рањен код Заглавка.
Дошао је у децембру 1993 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево.
Учествовао у одбране српске Грбовице од напада непријателских снага.Учествовао у борбеним операцијама код Олово.
Јуначки погинуо 6 јануара 1994. године извлачећи ранену трудницу Миру Трифковић под снајперском паљбом у току напада непријатеља на српски положаје на на улице Охридска  на подруче Јеврејског гробља у Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи у Српском Сарајево.
Десятов Виктор Аркадьевич
Родился 12 апреля 1955 года в городе Екатеринбург (Россия). Воспитанник детского дома. Участвовал в деятельности Уральского казачьего войска. Казак. Женат и имел сына. Воевал добровольцем в Приднестровье.
В Республике Сербской с конца марта 1993 г. Воевал в составе отряда русских добровольцев в интервентном взводе Горажданской бригады Дринского корпуса ВРС действовавшего на направлении Горажды. Был ранен на Заглавке под Вышеградом.
В декабре 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево. Участвовал в обороне сербской Гырбовицы.
Участвовал в боевых операциях под Олово.
Геройски погиб 6-го января 1994 года вытаскивая под огнем раненную беременую женщину Миру Трифкович на улице Охридска в районе Еврейского кладбища. Похоронен в Сербском Сараево на военном кладбище Доньи Милевичи.
 
 
Желински Мечислав
Рођен у Пољској и пољски држављанин. Ратовао у саставу одреда специалних снага  “Вукови са Дрине” Дринског корпуса Војске Републике Српске. Погинуо 1995. г. током одбијања непријатељског јуриша у рејону града Санског Моста у 1995 године. Сахрањен на гробљу у Зворнику.
Желинский Мечислав
Уроженец и гражданин Польшы. Воевал в составе отряда специального назначения «Волки с Дрины» Дринского корпуса ВРС. Погиб при отражении неприятельского штурма в районе города  Санский Мост в 1995 году. Похоронен на кладбище г. Зворник
 
Иванов Сергеј (Јевгениј)
Живео у Санкт-Петербургу. У Републици Српској од септембра 1995. г. Учествовао у одбране Сарајево у саставу Првог батаљона на подруће Добриње и Другог батаљона на подруће улице Озренска у саставу Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Погинуо од експолизије мине у Сарајево на улице Озренска у саставу Другог батаљона Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС у 1995 године.

Иванов Сергей Евгеньевич
Родился в Санкт-Петербурге (Россия). В Республике Сербской с сентября 1995 года.Участвовал в обороне Сербского Сараево в составе Первого батальона в районе Добрыни и Второго батальона в районе улицы Озренская в составе 1ой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Воевал в разведывательно-диверсионном отряде «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Погиб в Сараево 20-го ноября 1995 года на улице Озренской в составе Второго батальона 1ой Сараевской бригады.
 
Кленов Олег (Павел)
Рођен 20 октобра 1952. у граду  Донецк у Украјине- Био је војни доктор у Српској Војсци Крајине.Погинуо је у току акцији Оружаних снага Републике Хрватске “Олуя” код Личко Петрово Село  са 4 на 5 аугуста 1995 г. Тело није пронађено.
Кленов Олег Павлович.
Родился 20 октября 1952 года в  городе Донецк (Украина). Служил как военный доктор в составе армии Сербской Краины. Погиб в операции вооруженных сил Республики Хорватия “Олуя” в районе  Личко Петрово Село с 4 на 5 августа 1995 г. Тело не найдено.
 
Котов Генадиј (Петр)
Рођен 1960. г. у граду Волгодонску (Русија). Био је ожењен и имао је деце. Козак. Учествовао у раду Козачке организације Донских козака Ратовао у Придњестровљу.. У Републици Српској од децембра  1992. г. у саставу Козачког одреда који дјеловао у саставу интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС Био је прво заменик, а потом и командант(атаман) тог одреда. Учествовао у пробоју непријатељске одбране код села Твртковићи и у контрнападу одреда козака на непријатељски снаге који су напали град Руде.Лично водио више извиђачко-диверсантских акција одреда. Погинуо 9 фебруара 1993 г. у непријатељској заседи код Вишеграда. Био сахрањен на војничком гробљу код цркве у Вишеграду. Посмртни остаци 1994. г. пренети и поново сахрањени у граду Волгодонску.
Котов Геннадий Петрович
Родился  1960 г. В городе Волгодонск (Россия). Был женат и имел детей. Казак. Участвовал в работе Всевеликого Войска Донского.
В Республике Сербской с декабря 1992 года в составе Казачьего отряда который находился в составе интервентной роты Вышеградской бригады Дринского корпуса ВРС. Был значала заместитель командира а затем и командир (атаман) этого отряда.Участвовал в прорыве неприятельской обороны у села Твыртковичи и в контрнападении отряда казаков на неприятельские силы напавшие на город Руды. Лично командовал разведывательно-диверсионными действиями отряда. Погиб 9-го февраля 1993 года в неприятельской засаде под г. Вишеградом. Похоронен на военном кладбище при церкви города Вишеград. Перезахоронен в России
 
Ктитаренко Олег (Станислав) (ратовао под псеудонимом Славен Олег)
Рођен 10 априла 1971. г. у граду Доњецку(Украјина). У Републици Српској од лета 1994 г. Учествовао у одбране Сарајево у саставу Првог батаљона Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС на подруће Добриње.
У аугусту 1994 био је први рус који се пријавио добровољно у  извиђачко-диверсантски одред «Бјели вукови» који тада се налаѕио под командом Прве романијској бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС Ратовао у саставу овог одреда у току офанзиве  Сарајевско-Романијског корпуса  на Нишичкој висоравне у аугусту-октобра 1994 года.Био је рањаван у току акцији на брдо Вјенац у покушају пробоја ровова непријатељској одбране.
Погинуо 24 јула 1995. г. приликом акцији Главного штаба ВРС по заузимања непријатељске енклаве Жепа. Сахрањен на гробљу у Жепе.
Ктитаренко Олег Станиславович (воевал под псевдонимом Славен Олег)
Родился 10 апреля 1971 года в г. Донецке (Украина). В Республике Сербской с лета 1994 г.
Участвовал в обороне Сербского Сараево в составе Первого батальона в районе Добрыни  в составе 1-ой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС.
В августе 1994 года был первым русским который вступил добровольно в разведывательно-диверсионный отряд „Белые волки“, который тогда находился под командой штаба Первой Романийской бригады Сараевско-Романийского корпуса. Воевал в составе этого отряда в ходе наступательной операции Сараевско-Романийского корпуса на Нишичком плато в августе-октябре 1994 года. Был ранен в ходе операции на горе Венац в ходе попытки прорыва траншей неприятельской обороны. Погиб 24 июля 1995 в ходе операции Главного штаба ВРС по захвату неприятельского анклава Жепа.
 
Куцаров Јордан
Бугарин и држављанин Бугарске.Рођен 1968. г. у Бугарској, у граду Стара Загора(Бугарска). Ратовао у извиђачко-диверсантском одреду “Бјели вукови” Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске. Учествовао у акцијама одреда “Бјели вукови”,једног од најпознатог на ратиште Сарајевско-Романијског корпуса  у 1995 године у току непријатељске офанзиве на српске положаје код Трново и на планинама Трескавице и Бјелашнице.Погинуо у борби на планинском масиву Трескавица 4. јула 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Бугарској.
Куцаров Йордан
Болгарин и гражданини Болгарии. Родился в 1968 году в городе Стара Загора (Болгария) (род. 1968 г. Болгария, Стара Загора). Воевал в разведывательно-диверсионом отряде «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Участвовал в операциях отряда „Белые волки“ бывшего в 1995 году одним из самых известных на фронте Сараевско-Романийского корпуса в 1995 году в ходе наступательной операции противника на сербские позиции под Тырново,на Трескавице и Белашнице.Погиб в бою на горном массиве Трескавица 4 июля 1995 года. Перезахоронен в Болгарии.
 
Лазаров Пламен (Николов)
Бугарин и држављанин Бугарске. Рођен 1953 г. у граду Софија Софија  у Бугарској. Дошао је као добровољац у Српско Војско Крајине (СВК). Погинуо је као припадник СВК  2  марта 1994 године. Сахрањен у гробљу Враца у Бугарској.
Лазаров Пламен (Николов)
Болгарин и гражданин Болгарии. Родился в 1953 году в городе София в Болгарии.Вступил добровольцем в Армию Сербской Краины (СВК). Погиб  в составе СВК 2 марта 1994 года. Похоронен на кладбище Враца в Болгарии. 
 
Лучински Леонид
Рођен 1970 г. у граду Адлер Краснодарскиј крај (Русија). Погинуо као припадник ВРС у 1995 године. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

Лучинский Леонид
Родился в 1970 году в городе Адлер Красноярского края (Россия). Погиб в составе ВРС в 1995 году. Перезахоронен в России.
 
Љубенов Сашо
Бугарин и држављанин Бугарске. У Бугарској имао млађег брата који дошао 1999 године као добровољац у састав Војсци Југославији на Косово гдје и је био рањаван у Приштине у току бомбардовања.Сашо Љубенов погинуо 9-10 октобра 1995. г. у рејону Возућа — Озрен (Северна Босна) током пробоја непријатеља-одреда мођахедина. Посмртни остаци пренети у Бугарску и поново сахрањени.
Любенов Сашо
Болгарин и гражданин Болгарии. В Болгарии оставил младшего брата который в 1999 году добровольно вступил в состав армии Югославии на Косово и был ранен в Приштине в ходе бомбежки. Любенов Сашо погиб 9-10 октября 1995 года в районе Возучи на горном массиве Озрена в ходе прорыва сербских позиций силами отряда моджахедов. Перезахоронен в Болгарии. 
 
Малишев Роман (Серафим)
Роћен 20 фебруара 1970 године у граду  Вјатка (Русија). Био је инок Руске православног монастира на Валааму. Дошао је у Републику Српску у јулу 1994 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса), гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево. Учествовао у одбране српских положаја на Грбавице и на Нишићкој висоравни.
После тога у септембру прешао је са групом руса из овог одреда у извићачко-диверсантски одред «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Одликовали су га посебна одважност и снажан дух.
Погинуо је 15 октобра 1994 у непријатељском контрнападу на српске положаји у рејону Мошевичко брдо на Нишичкој висоравне у саставу одреда «Бјели вукови». Сахрањен на војничком гробљу селу Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Малышев Роман Серафимович.
Родился. 20 февраля 1970 г. В городе Вятка (Россия). Был иноком Валаамского монастыря.
В Республике Сербской от июля 1994 года в составе Противотанковой роты капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево.
Участвовал в обороне сербских позиций в Гырбовицы и на Нишичком плато.
После этого перешел с группой русских добровольцев из этого отряда в разведывательно-диверсионый отряд «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС.
В составе этого отряда участвовал в прорыве неприятельских позиций на Великом Ясене и на Поломе.
Погиб 15 октября 1994 г. при неприятельском контранаступлении на сербские позиции в районе  Мошевичко Брдо на Нишичком плато в составе отряда «Белые Волки». Похоронен в Сербском Сараево на военном кладбище Дони Милевичи.
 
Малишев Петар(Анатољиј)
Рођен 25 јуна 1967 г. у Москви (Русија). У Москви студирао у Московском авиационном институту-МАИ и био је члан руске националне организацији РНЕ. Био је ожењен и имао сина. Кумом је њему био један од вођа руске националне организацији „Памјат“-Смирнов-Осташвили.
У Републици Српској од децембра 1992. г. када је дошао у састав Другог руског добровољачког одреда који дјеловао у саставу интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС. У Вишеграду примљен у козаци од стране козака-добровољаца.Члан удружења козака у Москви. Учествовао у више извиђачко-диверсантских акција одреда у рејону Вишеграда и у контрнападу одреда на непријатељске снаге који су напали град Руде.
Заједно са Другим руским добровољачким одредом из Вишеграда прешао је на подруће планине Мајевица у рејон Лопаре у састав Источно-Босанског корпуса ВРС и учествовао у извиђачко-диверсантским акцијама на подрућу Мајевице.У саставу Другог руског добровољачког одреда прешао је у састав Подграбског батаљона Прве Романијске бригаде на подрћу Праче код Пала.Са њим је учествовао извиђачко-диверсантских акцијах на непријатељској територији.
Дошао је у аугусту 1994 године у Противоклопну чету Трећег пешадијског баталјона Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса,гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као дио интервентног одреда капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (подруче звано Јеврејско гробље у Сарајево).
Учествовао у одбране српских положаја на Грбавице и на Нишићкој висоравни.
После тога у септембру прешао је са групом руса из овог одреда у извићачко-диверсантски одред «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС.
Погинуо у борбе у непријатељском рову  3 октобра 1994 године у саставу одреда «Бјели вукови» током пробоја непријатељских линија одбране на брдо Полом на Нишичкој висоравне.Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).
Малышев Пётр Анатольевич
Родился 25 июня 1967 г.в  Москве (Россия). В Москве учился в Московском авиационном институте-МАИ и был член русской национальной организации-РНЕ. Был женат и имел сына. Крестным кумом был один из лиров „русской национальной организации «Память» — Смирнов-Осташвили.
В Республике Сербской от декабря 1992 года когда прибыл в составе Второго русского добровольческого отряда включенного в состав интервентной роты Вишеградской бригады Дринского корпуса ВРС. В Вышеграде был принят в казаки казаками-добровольцами. Казак Московского казачьего землячества.Участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Вишеграда и  в контрнападении отряда на неприятельские силы напавшие на город Руды.
Вместе с Вторым русским добровольческим отрядом из Вышеграда передислоцировался на территорию горного массива Маевицы в район Лопары в состав Восточно-Боснийского корпуса ВРС и участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Маевицы.
В составе Второго русского добровольческого отряда перешел в состав Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады и был дислоцирован в селе Праче под Пале. В составе отряда участвовал в разведывательно-диверсионных операциях на территории противника.
В августе 1994 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево. Участвовал в обороне сербских позиций в Гырбовицы и на Нишичком плато.
После этого перешел с группой русских добровольцев из этого отряда в разведывательно-диверсионый отряд «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС.
Погиб  в бою в траншее противника 3-го октября 1994 года в составе отряда «Белые Волки» при прорыве неприятельских позиций на горе Поломе. Похоронен в Сербском Сараево на военном кладбище Дони Милевичи.
 
Маринов Валентино (Емилиа).
Бугарин и држављанин Бугарске. Рођен 1964 г. у граду Никопоље  у Бугарској. Дошао је као добровољац у Српско Војско Крајине (СВК). Погинуо је као припадник СВК  9 јуна 1993. године. Сахрањен на гробљу Колибе у селу Колибе у Републике Српска Крајина (данас је Република Хрватска)
Маринов Валентино (Эмилия).
Болгарин и гражданин Болгарии. Родился в 1964 году в городе Никополь  в Болгарии. Вступил добровольцем в Армию Сербской Краины (СВК). Погиб  в составе СВК  9 июня 1993 года. Похоронен на кладбище Колибы в районе Колибы в Республике  Сербская Краина (ныне Республика Хорватия)
 
Мелешко Сергеј (Владимир)
Рођен 29. јуна 1965. г. у граду Минералне Воде (Ставропољска област). Служио као специјалац у ОМОН-у (специјалним снагама милиције) у граду Риги (Летонија). У Републици Српској од почетка јесени 1992  у  руском добровољачком одреду који дјеловао у саставу Билечанске бригаде Херцеговачког копруса ВРС. Са одредом учествовао у више акција.Погинуо 30 септембра 1992 године у рајону Гацка код Фазлагића-кула у оклопном возилу од експлозије мине. Сахрањен на гробљу у Билећи.
Мелешко Сергей Владимирович
Родился 29 июня 1965 г. в городе Миниральные Воды в Ставропольском каре (Россия). Служил в отряде милиции особого назначения (ОМОН) города Рига (Латвия). В Республике Сербской с начала сентября 1992 года в составе русского добровольческого отряда которые находился в составе Билечанской бригады Герцеговинского корпуса ВРС. С отрядом участвовал во многих операциях. Погиб сентября 1992 года в районе Гацко у Фазлагича-кула подорвавшись в БТР на мине. Похоронен на кладбище г. Билеча.
 
Мирончук Сергеј (Александр)
Рођен у јануару 1970 г. у граду Одеса (Украјина). Служио као милицајац у управе Министарства унутрашњих послова за град Одеса у Украине. У Републици Српској од децембра 1994. г. Дошао је у Републику Српску у децембру 1994 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса).
Ратовао у извићачко-диверсантском одреду «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС.
Учествовао у одбране Сарајево у саставу Првог батаљона Прве сарајевске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС на подруће Добриње.
У саставу Првог батаљона Прве сарајевске бригаде био је на положају на планини Трескавици код Трнова када је у току непријатељског напада,после тешког рањавања био је заробљен 19. јуна 1995.г. гдје после зверског мучења у току испитивања иследницима војне безбедности Армији Босне и Херцеговине био је убијен. Његово тело је размењено и сахрањено на гробљу у Доњим Милевићи у Српском Сарајево.
Мирончук Сергей Александрович
Родился в 1970 г. в городе Одесса (Украина). Служил  милиционером в управлении внутрених дел  города Одессы.
В декабре 1994 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС.
Воевал в разведывательно-диверсионом отряде «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС.
Участвовал в обороне Сербского Сараево в составе Первого батальона в районе Добрыни  в составе 1-ой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС.
В составе Первого батальона 1-ой Сараевской бригады находился на позициях на горном массиве Трескавица в районе Тырново когда в ходе неприятельского нападения после тяжелого ранения был взят в плен 19-го июня и в ходе допроса сотрудниками военной безопасности Армии Боснии и Герцеговины был зверски замучен. Тело его обменяно и похоронено  на кладбище Доньи Милевичи в Сербском Сараево
 
Неоменко Борис (Владимир)
Рођен 1963 г. у Републици Српској од лета 1993 г. Дошао је у јуну 1993 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево. Учествовао у операцији «Орловац» по заузимању Трново у јулу 1993.Учествовао у одбране српске Грбавице од напада непријатељских снага.
Био је рањаван.
Погинуо је у јулу 1994. г. на Јеврејском гробљу у Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милевићи у Српском Сарајево.

Неoменко Борис Владимирович
Родился в 1963 году в России. В июне 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево. Участвовал в операции Главного штаба ВРС «Орловац» по захвату Тырново в июля 1993 года. Участвовал в обороне сербской Гырбовицы от нападений сил противника. Был ранен.
Погиб в июле 1994 г. в районе Еврейского кладбища Гырбавице в Сараево.Похоронен на военном кладбище Доньи Милевичи в Сербском Сараево.
 
Нименко Андреј (Николај)
Рођен 10 септембра 1972 г. у Москви. У лето 1992. г. ратовао у Придњестровљу. У Републици Српској од новембра 1992. г. Ратовао  као митраљезац у саставу Другог руског добровољачког одреда који дјеловао у саставу интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС.
Учествовао у више извиђачко-диверсантских акција одреда у рејону Вишеграда. Јуначки погинуо на Орловој гори код Вишеграда 3. децембра 1992. г. током операције ослобађања рејона Почивала. Сахрањен на војничком гробљу код цркве у Вишеграду.
Нименко Андрей Николаевич
Родился 10 сентября 1971 года в Москве (Россия).
Летом 1992 года воевал добровольцем в Приднестровье. В Республике Сербской от ноября 1992 год. Воевал пулеметчиком в составе Второго русского добровольческого отряда включенного в состав интервентной роты Вишеградской бригады Дринского корпуса ВРС. Участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Вишеграда.
Геройски погиб в бою на Орловой горе под Вишеградом 03 декабря 1992 года в ходе освобождения района Почивала. Похоронен на военном кладбище церкви г. Вишеград.
 
 
Петраш Јуриј (Сергеј)
Рођен 1967 г. у Белорусији. Завршио у Вороњежу(Русија) војну академију инженерији ваздухопловних снага у 1990 године. У 1993 године отишао у пензију у чину поручника(старшиј лејтенант).Ратовао као добровољац у Абхазији. У Републици Српској од 1995. г. ратовао у саставу у извиђачко-диверсантском одреду «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Учествовао у акцијама одреда “Бјели вукови”,једног од најпознатог на ратиште Сарајевско-Романијског корпуса  у 1995 године у току непријатељских офанзива на српске положаје код Трново и на планинама Трескавице и Бјелашнице као и у акцијама широм Сарајевско-Романијске регије.Погинуо 11. октобра 1995. г. у рејону планине Хум код Трново током извиђања. Сахрањен на војничком гробљу у селу Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Петраш Юрий Сергеевич
Родился в 1967 г.  в Белоруссии. Закончил Воронежское высшее военное авиационное инженерное училище в 1990 году. В 1993 году уволился из Вооруженных Сил в звании старшего лейтенанта. Добровольцем воевал в Абхазии.
В Республике Сербской с 1995 года воевал в разведывательно-диверсионном отряде «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Участвовал в операциях отряда «Белые волки» одного из самых известных подразделений на фронте Сараевско-Романийского корпуса в 1995 году в ходе неприятельских нападений на сербские позиции под Тырново и на горных массивах Трескавице и Белашнице как и в операциях по всему Сараевско-Романийского региона. Погиб в бою на высоте Хум на горном массиве Трескавица 11 октября 1995 года в ходе разведки. Похоронен на кладбище в селе Доньи Милевичи в Сербском Сараево.
 
Пилипичик Јуриј (Павел)
Рођен 3. марта 1967. г. у Кишињову (Молдавија). Живео у Одеси(Украјина). Ратовао у Илијашкој бригаде Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске. Погинуо 16. јуна 1995. г. у рејону Семизовца  код Сарајева, приликом одбијања непријатељске офанзиве армији Босне и Херцеговине на положаје Сарајевско-Романијског корпуса ВРС и пробоја њихових јединица код Семизовца.Сахрањен на гробљу у Сокоцу у Републици Српској.
Пилипичик Юрий Павлович
Родился 3 марта 1967 г. в Кишиневе (Молдавия). Жил в Одесса (Украина). Воевал в Илияшской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Участвовал в обороне поселка Илияш в Сербском Сараево. Погиб 16 июня 1995 г. в районе Семизовца под Сараево при отражении неприятельского нападения армии Боснии и Герцеговины на позиции Сараевско-Романийского корпуса ВРС и прорыва его подразделений в районе Семизовца. Похоронен на кладбище г. Соколац в Республике Сербской
 
Попов Димитриј
Рођен 1969 године у Санкт-Петербургу где је и и живео.Завршио Војну академију унутрашњих снага МУП у граду Владикавказ у 1991 године.Имао је чин поручника(старшиј лејтенант).У Републици Српској од фебруара 1993. г. Ратовао је у одреду руских добровољаца у суставу интервентног вода Горажданске бригаде Дринског корпуса ВРС који је био ангажован на правцу Горажде. Учествовао у извиђачко-диверсантских акција одреда у рејону Вишеграда
Погинуо 12. априла 1993. г. током јуначке одбране од надмочних снага непријатеља српског положаја на брду Столац код Вишеграда.Тело Димитрија Попова остало на бојном пољу и након ослобађања села Ђанкићи било је разменено српском командом са непријатељем. Сахрањен у војном гробљу код цркве у Вишеграду.
Попов Димитрий
Родился в 1969 году в Петербурге (Россия), где и проживал. Закончил Высшее военно-командное училище ВВ МВД СССР им. Кирова в г. Владикавказ в 1991 году. Старший лейтенант внутренних войск.
В Республике Сербской с февраля 1993 г. Воевал в составе отряда русских добровольцев в интервентном взводе Горажданской бригады Дринского корпуса ВРС действовавшего на направлении Горажды. Участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Вишеграда.
Погиб 12 апреля 1993 г. в ходе геройской обороны сербской позиции на горе Столац под Вышеградом от превосходящих сил противника. Тело Дмитрия Попова осталось на поле боя и после освобождения села Джанкичи в июне 1993 года было разменено сербским командованием  с противником. Похоронен на военном кладбище при церкви г. Вишеград. 
 
Самојлов Виктор
Рођен 1965 г. у Новосибирску(Русија). Погинуо 1995  г.као припадник ВРС. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.
Самойлов Виктор
Родился в 1965 году в Новосибирск (Россия). Погиб в 1995 г. в составе ВРС. Перезахоронен в России.
 
Сапоњенко Андреј
Рођен 1956. г. у Ростову на Дону(Русија). Погинуо 1995. г. као припадник ВРС.  Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.
Сапоненко Андрей
Родился в 1956 году в городе Ростов-на-Дону (Россия). Погиб в 1995 г. в составе ВРС. Перезахоронен в России.
 
Сафонов Владимир (Василиј)
Рођен 30. маја 1957. г. у граду Уфа(Башкрија-Руска Федерација).Завршио Војно-поморску академију подморничких снага у граду Ленинград у 1979 године као стручњак за бродско наоружање.Официр војно-поморских снага СССР у чину капетана корвете(капетан трећег ранга). У последње време живео у Санкт-Петербургу. Био је истакнути члан националне органиѕацији Руска партија у Петербургу.
У Републици Српској од фебруара 1993. г. Ратовао је у одреду руских добровољаца у суставу интервентног вода Горажданске бригаде Дринског корпуса ВРС који је био ангажован на правцу Горажде. Учествовао у извиђачко-диверсантских акција одреда у рејону Вишеграда
Погинуо 12. априла 1993. г. Као командант положаја током јуначке одбране од надмочних снага непријатеља српског положаја на брдо Столац код Вишеграда.Тело Сафонова Владимира остало на бојном пољу и након ослобађања села Ђанкићи било је разменено српском командом са непријатељем. Сахрањен у војном гробљу код цркве у Вишеграду.
Сафонов Владимир Васиљевич
Родился 30 мая 1957 г. В городе Уфа (Башкирия-Российская федерация). Закончил  Высшее военно-морское училище подводного плавания им. Ленинского комсомола г. Ленинград, по специальности вооружение кораблей в 1979 году. Офицер ВМФ СССР. В последнее время жил в Петербурге. Был одним из руководящих кадров отделения политической организации Русская партия в Петербурге.
В Республике Сербской с февраля 1993 г Воевал в составе отряда русских добровольцев в интервентном взводе Горажданской бригады Дринского корпуса ВРС действовавшего на направлении Горажды. Участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Вишеграда.
Погиб 12 апреля 1993 г. в ходе геройской обороны сербской позиции на горе Столац под Вышеградом от превосходящих сил противника. Тело Сафонова Владимира осталось на поле боя и после освобождения села Джанкичи в июне 1993 года было разменено сербским командованием  с противником. Похоронен на военном кладбище при церкви г. Вишеград.
 
Сильвестров Александр (Борис)
Рођен 17 децембра 1952 године.Живео у Москви(Русија).У Републике Српској од аугуста 1993 године.
Дошао је у октобру 1993 у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексић на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево. Учествовао у одбране српске Грбавице у Сарајево од напада непријатељских снага.
У саставу одреда учествовао у борбеним операцијама по пробоју непријатељских линија код Црне рјеки и Олово и на Златиште.
Погинуо у јулу 1994 године  на Грбовице у саставу Другог батаљона Прве сарајевске бригаде.Сахрањен на војничком гробљу у селу Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Сильвестров Александр Борисович
Родился 17 декабря1952 года, проживал в Москве. В Республике Сербской с августа 1993 г.
В октябре 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево.
Участвовал в обороне сербской Гырбовицы в Сараево от нападений противника.
В составе отряда участвовал в боевых операциях по прорыву неприятельских линий обороны у Цырной реки, под Олово и в районе Златишта.Погиб в июле 1994 году в районе Гырбовицы в составе Второго батальона Первой Сараевской бригады.Похоронен в Сараево на военном кладбище Дони Милевичи в Сербском Сараево
 
Старцев Сергеј
Живео у граду Черкаси (Украјина).Ожењен и имао је кћерку. Служио као милицајац у управе Министарства унутрашњих послова за град Дњепропетровск (Украјина). У априлу 1999 године дошао самостално у Србију и пријавио се као добровољац у Војску Југославији.После обуци у касарне „Бубањ поток“ код Београда распоређен са групом руских добровољаца у 37 моторизовану бригаду Војске Југославије.У саставу бригаде ратовао је на Косову и Метохији у извиђачкој групе руских добровољаца тенковског батаљона 37 моторизоване бригаде. Нестао у борби са албанским герилцима на подрућу Обриње у рејону Дренице у заседе.
Сергей Старцев
Жил в городе Черкассы (Украина). Женат и имел дочь. Служил  милиционером в управлении внутрених дел  города Днепропетровска(Украина).В апреле 1999 года самостоятельно прибыл в Сербию и вступил добровольцем в армию Югославии. После обучения в казарме „Бубань поток“ под Белградом вместе с группой русских добровольцев был отправлен в 37-ую моторизованную бригаду армии Югославии. В составе бригады воевал в Косово и Метохии в разведывательной группе русских добровольцев. Пропал без вести в ходе боя против группы албанских боевиков у Обринья в районе Дреница попав в засаду.
 
Сичов Јуриј
Рођен у 1967. г. Живео у граду Курган (Русија).Погинуо 1995 године као припадник ВРС Посмртни остаци допремљени у Русију.
Сычёв Юрий
Родился в 1967 г. Жил в городе Курган (Россия). Погиб в 1995 в составе ВРС. Перезахоронен в России.
 
Тамилин Алексеј (Валериј)
Рођен 9. јула 1961 године у граду Житомир(Украјина).Служио у органима унутрашњих послова 12 година.Завршио висшу школу Министарства унутрашњих послова Русији у граду Омску.Посљедне времја обављао дужности у управе за борбу против организираног криминала управе унутрашњих послова Краснојарског краја(Русија).Био је ожењен и мао сина и кћерку.У децембру 1993 године отишао у пензију у чину капетана милицији.Дошао је у септембру 1994 године у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексић на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево. Ратовао на линији одбране Трново.
У октобру исте године прешао је у извићачко-диверсантски одред «Бјели вукови» Сарајевско-Романијског корпуса ВРС.Био је храбар, омиљен и поштован од својих ратних другова. Учествовао у акцијама одреда “Бјели вукови” у току непријатељских офанзива на српске положаје код Трново и на планинама Трескавице и Бјелашнице.Погинуо 14. децембра 1994. Године код села Пресјеница код Трново у рејону Бјелашнице приликом одбијања пробоја непријатеља код виса Шиљак.
Сахрањен у Српском Сарајево на војничком гробљу у селу Доњи Милевићи.
Тамилин Алексей Валерьевич
Родился 9 июля 1961 года в городе Житомир (Украина)-Красноярск(Россия). В органах внутренних дел прослужил 12 лет. Закончил Омскую высшую школу  Министерства внутренних дел РФ. Последние годы служил в Управлении по борьбе с организованной преступностью при управлении внутренних дел Красноярского края. Ушел в отставку в декабре 1993 года в звании капитан милиции. Был женат и имел сына и дочь.
В сентябре 1993 года прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд (3 РДО) как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево.Участвовал в боевых действиях на линии обороны Тырново.
В октябре этого же года перешел в состав разведываетельно-диверсионного отряда «Белые Волки» Сараевско-Романийского корпуса ВРС. Был храбр и уважаем своими товарищами.
Участвовал в операциях отряда «Белые волки» в ходе неприятельских нападений на сербские позиции под Тырново и на горных массивах Трескавице и Белашнице.
Погиб 14 декабря 1994 года у села Пресеница под Тырново в районе Белашницы при отражении неприятельского прорыва в районе высоты Шиляк. Похоронен в Сербском Сараево на военном кладбище села Дони Милевичи.
 
Тептин Александар (Георгиј)
Рођен 12 септембра 1969 г. Живео у граду Перм (Русија). Ожењен, имао кћерку.
У Републици Српској од фебруара 1993. г. Ратовао у саставу јуришног одреда код Власенице (Источна Босна),као и у добровољачком одреду козачког атамана Александрова који ратовао прво код Скелана у Скеланском батаљону ВРС.
Ратовао у саставу Другог руског добровољачког одреда који дјеловао као дио Подграбског батаљона Прве Романијске бригаде на подрћу Праче код Пала. Са њим је учествовао извиђачко-диверсантских акцијах на непријатељској територији.
Ратовао у саставу јуришног одреда код Власенице (Источна Босна), као и у добровољачком одреду козачког атамана Александрова који ратовао прво код Скелана у Скеланском батаљону ВРС.
Ратовао у саставу Другог руског добровољачког одреда који дјеловао као дио Подграбског батаљона Прве Романијске бригаде на подрћу Праче код Пала. Са њим је учествовао извиђачко-диверсантских акцијах на непријатељској територији.
Током извиђачко-диверзантског упада Другог руског добровољачког одреда по наредбе команде Подграбског батаљона на непријатељску територију у рејону Челопека на непријатељско утврђење у село Дјатели, 7 јуна 1993 године нестао је у акцији.
Тептин Александр Георгиевич
Родился 12 сентября 1969 г. Жил в горде Пермь (Россия). Был женат и имел дочь. В Республики Сербской с февраля 1993 г. Воевал в сербском штурмовом отряде под Власеницей, русском добровольческом отряде казачьего атамана Александрова под Скелани в Скеланьском батальоне Дринского корпуса ВРС.
Воевал в составе Второго русского добровольческого отряда находившегося в составе Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады и был дислоцирован в селе Праче под Пале. В составе отряда участвовал в разведывательно-диверсионных операциях на территории противника.
В ходе рейда Второго русского добровольческого отряда по приказу штаба Подграбского батальона на неприятельскую территорию в районе Челопек на неприятельский опорный пункт в селе Дятели, пропал без вести 07.06.1993 г.
 
Трофимов Михаил (Виктор)
Рођен 16 фебруара 1963 г. у граду Дивногорску Краснојарскиј крај(Русија). Завршио десантни факултет Новосибирске више војно-политичке академији. Служио у Авганистану као заменик команданта чете у саставу 15 бригаде специалне намене ГРУ Генштаба Совјетској армије где је тешко рањен и одликован са два ордена Црвене Заставе. После напуштања војне службе живео у граду Одеси, радио као шеф обезбеђења казино и каскадер у Одеском филмском студију.Био је ожењен и имао кћерку.
У Републике Српској ратовао у саставу Другог руског добровољачког одреда који дјеловао као дио Подграбског батаљона Прве Романијске бригаде на подрућу Праче код Пала и постао је командир одреда.Био је вешт командир, храбар, омиљен и поштован од својих ратних другова и српског становништва.
По наредбе команде Подграбског батаљона на челу одреда ушао је на непријатељску теритирију и извео напад у рејону Челопека на непријатељско утврђење у село Дјатели 7. јуна 1993. г. У току акцији био је смртно рањен и иако био изнесен својима саборцима издахнуо истог дана у болници “Коран” на Палама. Био сахрањен на црквеном гробљу села Прача код Пала.Касније су посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Калиновки, Виницка област у Украјини.
Трофимов Михаил Викторович
Рожден 16-го февраля 1063 года в городе Дивногорск Красноярского края (Россия). Закончил факультет ВДВ Новосибирского высшего военно-политического училища. Воинскую службу проходил на должности заместителя командира роты 15ой бригады специального назначения ГРУ Генштаба Советской армии в Афганистане. В бою был тяжело ранен. Награжден двумя орденами Красной звезды.После ухода в запас работал каскадером в Одесской киностудии и начальником охраны казино. Был женат и имел дочь. В Республике Сербской с весны 1993 года воевал в составе русского добровольческого отряда находившегося в составе Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады дислоцированного в селе Праче под Пале,став его командиром.Был хорошим командиров,храбрым лично и любимым боевыми товарищами. По приказу штаба Подграбского батальона во главе отряда вошел на неприятельскую территорию и 7-го июня 1993 года напал на пункт обороны противника в селе Дятели.в районе Челопека.В ходе боя,был тяжело ранен,вынесен товарищами и умер от ран в больнице Коран в Пале. Был похоронен на церковном кладбище села Прача под Пале.Его тело перенесенно на кладбище в поселок Калиновка Виницкой области на Украине.
 
Чекалин Димитриј (Јевгениј)
Рођен 3. јануара 1971. г.  у Московској регији(Русија). Био искусан планинар. Ратовао као добровољац у Придњестровљу.
У Републици Српској од децембра 1992. г. када је дошао у састав Другог руског добровољачког одреда који дјеловао у саставу интервентне чете Вишеградске бригаде Дринског корпуса ВРС. Учествовао у више извиђачко-диверсантских акција одреда у рејону Вишеграда и у контрнападу одреда на непријатељске снаге који су напали град Руде.
Заједно са Другим руским добровољачким одредом из Вишеграда прешао је на подруће планине Мајевица у рејон Лопаре у састав Источно-Босанског корпуса ВРС и учествовао у извиђачко-диверсантским акцијама на подрућу Мајевице.
Јуначки  погинуо 10. марта 1993. г. у рејону Прибоја на планине Мајевица(североисточна Босна).  Сахрањен на црквеном гробљу у Прибоју.
Чекалин Димитрий Евгениевич
Родился 3-го января 1971 года в Московской области (Россия). Был опытным альпинистом. Воевал добровольцем в Приднестровье.
В Республике Сербской от декабря 1992 года когда прибыл в составе Второго русского добровольческого отряда включенного в состав интервентной роты Вишеградской бригады Дринского корпуса ВРС. Участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Вишеграда и  в контрнападении отряда на неприятельские силы, напавшие на город Руды.
Вместе с Вторым русским добровольческим отрядом из Вышеграда передислоцировался на территорию горного массива Маевицы в район Лопары в состав Восточно-Боснийского корпуса ВРС и участвовал в разведывательно-диверсионных операциях в районе Маевицы.
Геройски погиб 10 марта 1993 г. в районе города Прибой в бою на горном массиве Маевица (северо-восточная Босния). Похоронен на церковном кладбище г. Прибой. 
 
Шкрабов Александар (Владимир)
Рођен 4 априла 1954 г. у Литванији.Живео у граду Керч (Украјина).Био је ожењен и имао сина. Служио у специалним јединицима Ратне морнарице СССР у чину заставник(мичман). Ветеран борбених дејстава Ратне морнарице СССР у Анголи.Након распада СССР ратовао је у региону Мегрелија у Грузији.
У Републици Српској од аугуста 1993 године када је дошао у Противоклопну чету капетана ВРС и војводе СРС Славко Алексић (Трећи пешадијски батаљон Прве Сарајевске моторизоване бригаде Сарајевско-Романијског корпуса),гдје је дјеловао Трећи руски добровољачки одред као интервентни одред капетана Алексића на подрућу званог Јеврејско гробље у Сарајево.
Постао је командир одреда и са њим као командант учествовао у борбеним операцијама током одбране српских положаја на Грбавице и на Игману,као и акција по пробоју непријатељских линија одбране на Дебелом брдо,на Златиште,код Црне рјеки и код Олово.Био је рањаван у пробоју непријатељских положаја код хотела „Осмица“ на положају Златиште код Сарајево 24 јануара 1994. г. 
Водио је као команданат диверсантску акцију Трећег руског добровољачког одреда по упаду и миниранју дјела фабрики за производњу муниције „Победа“ у Горажде у априлу 1994 године.
Имао је чин четничког мајора који њему доделио војвода СРС Славко Алексић. Погинуо 4. јуна 1994. г. приликом јуриша на непријатељске положаје на Мошевичком брду на Нишићкој висоравне северозападно од Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милевићи у Српском Сарајево.
Шкрабов Александр Владимирович
Родился 4 апреля 1954 года в Литве. Проживал в городе Керчь (Украина). Был женат и имел сына. Служил в подразделениях специального назначения ВМФ СССР. Ветеран боевых действий ВМФ СССР в Анголе. После распада СССР принимал участие в боевых действиях в Мегрелии в Грузии.
В Республике Сербской с августа 1993 года когда прибыл в Противотанковую роту капитана ВРС и воеводы СРС Славко Алексича (Третий пехотный батальон Первой Сараевской бригады Сараевско-Романийского корпуса ВРС), в составе которой действовал Третий русский добровольческий отряд как интервентный взвод капитана Алексича дислоцированный в районе известный как Еврейское кладбище в Сараево.
Стал командиром отряда и командовал им  в боевых операциях по обороне сербских позиций на горном массиве Игман и в городском районе Гырбовица, как и по прорыву неприятельских линий обороны на Дебелом бырдо, в районе Златишта, у Цырной реки, под Олово.
Был ранен в прорыве неприятельских позиций у отеля „Осьмица“ в районе Златишта под Сараево 24-го января 1994 года.
Командовал диверсантской операцией Третьего русского добровольческого отряда по подрыву одного из цехов фабрики по производству боеприпасов „Победа“ в Горажде в апреле 1994 года.
Имел звание четнического майора который ему дал воевода СРС Славко Алексич.
Погиб 04 июня 1994 г. в бою при штурме неприятельских позиций на Мошевичко брдо на Нишичское плато северозападно от Сараево. Похоронен на военном кладбище Дони Милевичи в Сербском Сараево.
 
Шуљга Фјодор
Живео у Русији и радио у Министарству за ванредне ситуације Руској Федерацији.Био је ожењен.Дошао је у Србију у априлу 1999 године гдје добровољно се пријавио у састав Војсци Југославији.У саставу Војсци Југославији погинуо 31 маја 1999. г. на положају Мрчај, код карауле Кошара  на граници са Албанијом. Посмртни остаци пренети у Русију и поново сахрањени. (Његова погибија описана у књизи А. Дрецуна “Други косовски бој”).
Шульга Федор
Жил в России, где работал в Министерстве по чрезвычайным ситуациям Российской Федерации. Был женат. Прибыл в апреле 1999 года в Сербию, где добровольно вступил в состав армии Югославии. В составе армии Югославии 31-го мая 1999 года погиб на участке Мырчай у пограничного караула Коашары на границе с Албанией. Перезахоронен в России.
 
Јангоњевич Виктор (Валериј) 
Рођен 1960 г. Погинуо 1995 године као припадник ВРС.
Янгоневич Виктор Валерьевич
Родился в 1960 году. Погиб в 1995 году в составе ВРС.
 
Јакуловски Игор (Валериј)
Рођен 1967 године у граду Перм (Русија). Дошао је као добровољац у Српско Војско Крајине(СВК).Погинуо је као припадник СВК 15 маја 1995 године.Сахрањен на гробљу Вирлица у Книну(Република Српска Крајина данас је Република Хрватска).
Якуловский Игорь Валерьевич
Родился в 1967 году в город Пермь (Россия). Вступил добровольцем в Армию Сербской Краины (СВК). Погиб  в составе СВК 15-го мая 1995 года. Похоронен на кладбище Вырлица в Книне (Республика Сербская Краина, ныне Республика Хорватия).


Отряд русских добровольцев Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады  Войска Республики Сербской в июне 1993 года


Отряд русских добровольцев Подграбского батальона 1-ой Романийской бригады  Войска Республики Сербской в июне 1993 года.


 



Казачья группа «интервентного» взвода «Горажданской» бригады Войска Республики Сербской.


 



Русские добровольцы «интервентного» взвода «Горажданской» бригады Войска Республики Сербской на марше.


 



Велько-командир «интервентного» взвода «Горажданской» бригады Войска Республики Сербской.


 



Казачья группа «интервентного» взвода «Горажданской» бригады Войска Республики Сербской у казармы в Семече.


 



Казачья группа «интервентной» роты «Вишеградской» бригады Войска Республики Сербской в казарме в Околишты.


 



«Интервентный» взвод «Горажданской» бригады Войска Республики Сербской на марше.


 



«Интервентный» взвод «Горажданской» бригады Войска Республики Сербской на марше.


 


Вид на центр Сараево с сербских позиций в районе Еврейского кладбища в Сараево


Вид на центр Сараево с сербских позиций в районе Еврейского кладбища в Сараево.


 



Разведывательная рота 37-ой моторизованной бригады армии Югославии в Косово.


 


 


Патруль армии Югославии в составе которого находяться русские добровольцы на границе с Албанией в 1999 году.


Фотографии для ИА «Русские Новости» предоставил Олег Валецкий.